Bosna i Hercegovina i Albanija ispunile su sve tehničke uslove za ukidanje viza za zemlje EU, što je potvrdila i Evropska komisija u najnovijem izveštaju, tako da bi bezvizni režim mogao da bude odobren do kraja godine, izjavila je izvestilac Evropskog parlamenta za bezvizni režim Tanja Fajon.

Ona je radiju Slobodna Evropa rekla da se nada da će Evropski parlament o tome glasati krajem septembra ili najkasnije početkom oktobra.

Fajonova je navela da je moguće da unutar Unije postoje politička dvoumljena oko toga.

Izvestilac EU za bezvizni režim nije mogla da naznači tačan datum ukidanja viza za BiH i Albaniju, ali je rekla da bi se to moglo realno očekivati za kraj godine. Ona sama je predložila da to bude pre Božića.

Fajonova je istakla da je vizna liberalizacija tehnički proces i da nema političkih razloga da se odugovlači ukoliko su svi uslovi za ulazak u bezvizni režim ispunjeni, što je priznala i Evropska komisija.

Uostalom, zaključila je Fajonova, ukoliko bi u igru ušla politička pitanja, Unija bi mogla da izgubi kredibilitet.

I Halid Genjac, predsedavajući Zajedničke komisije za evropske integracije, takođe je najavio da bi građani BiH mogli do kraja godine da budu oslobođeni viza za zemlje EU.

Genjac je to najavio u Sarajevu tokom razgovora sa šeficom Odeljenja za BiH pri Generalnoj direkciji Evropske komisije za proširenje, Paolom Pampaloni.

On je rekao da će će se u Evropskom savetu 15. septembra održati sastanak Komisije za vize i Komiteta za zapadni Balkan na kome bi trebalo da bude usvojena konačna pozitivna preporuka o liberalizaciji viznog režima za BiH.

Odbor za privredu Vlade odlučio je da litar ulja iz Robnih rezervi košta najviše 119 dinara. Država će na tržištu intervenisati sa 5 hiljada litara ulja, a predloženu cenu Vlada bi trebalo da usvoji na prvoj narednoj sednici. Tako će ulje moći da se kupi za dva-tri dana.

Očekuje se da se nakon te intervencije snadbevanje normalizuje i da proizvođači cene ulja prilagode nivou onog iz robnih rezervi.

Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da su nestašice ulja psihološke i da će stanje na tržištu biti normalizovano u narednih dan ili dva.

"Mi smo veliki izvoznik ulja, naš peti izvozni poljoprivredni artikal je ulje i potpuno je besmisleno da u zemlji koja 40 odsto proizvodnje ulja izvozi nema dovoljno ulja. Ne radi se o nestašicama, već o psihološkom pritisku sa strane. Neću da ulazim u to da li je on spekulativan ili ne, bez dokaza", rekao je srpski premijer.

Povodom 15 godina smrti Radivoja Lole Đukića u holu naše kuće postavljena je bista poznatog televizijskog, pozorišnog i filmskog reditelja i komediografa. Bista je rad vajara Gradimira Aleksića i poklon Đukićeve supruge Jelene RTS-u.

Ime i lik nezaboravnog majstora TV igre pod krovom kuće u čijim arhivima se čuva njegovo delo. Serijama Lole Đukića započela je ovdašnja istorija prave TV gledanosti. "Servisna stanica", "Muzej vostanih figura", "Crni sneg", samo su deo niza koji čini više od 200 humorističkih emisija i tv komedija koje je napisao i režirao.

"Pamtim prazan grad, puste ulice, čak i moja generacija koja je tad imala dvadesetak godina gledala je "Servisnu stanicu", izjavio je jedan od gledalaca Miša Sovilj.

Serijom "Ogledalo građanina pokornog" postavio je temelje novog žanra. Njegovo celokupno delo u temeljima je Televizije Beograd. Osnivač je i Humorističkog pozorišta u Beogradu, današnjeg Pozorišta na Terazijama.

„Čitavog života žigosao je ljudske slabosti, borio se protiv malih bogova, poglavito onih živih, obračunavao se sa prenaglašenom samosvešću i sujetom, a vekovaće, pretpostavljam protiv svoje volje, - u mermeru", rekao je prilikom otkrivanja biste direktor Televizije Beograd Nikola Mirkov.

Čast otkrivanja biste pripala je upravo Mirkovu, kako kaže „onom klincu kojem je pre pola veka, kao i rođenom sinu uostalom, zabranio da u njegovoj kući igra preferans".

„Pošta koju odajemo legendarnom Loli Đukiću je i omaž svima onima koji su se hrabro suočavali sa izazovima i mogućnostima novog medija", zaključio je Mirkov.

Lola Đukić "po kapacitetu" je ravan velikoj fabrici zabave, govorio je Mihiz. Na delo tog značajnog stvaraoca od večeras podseća i ova bista.

Jutarnja temperatura od 8 do 16 stepeni, dnevna od 26 do 32 stepeni.

Predsednik Srbije Boris Tadić i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton dogovorili su se da Beograd i Brisel nastave dijalog o usaglašavanju stavova o rezoluciji o Kosovu, saopšteno iz Kabineta predsednika Srbije.

Tadić i Eštonova razgovarali su u Briselu skoro dva sata iza zatvorenih vrata, ali detalji tog razgovora nisu poznati.

Iz kabineta Ketrin Ešton saopšteno je da su ona i predsednik Srbije razgovarali o "koracima koje treba preduzeti posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu", saopšteno je iz kabineta šefice evropske diplomatije.

"Ketrin Ešton i Boris Tadić su se dogovorili da budu u kontaktu u sredu," navodi se u šturom saopštenju iz Brisela.

Predsednik Srbije i visoka predstavica EU nastojali su da usaglase stavove Srbije i EU o rezoluciji o Kosovu, koja će se naći pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija 9. septembra.

Pre sastanka i Beograd i Brisel su potvrdili spremnost da zajednički rade na usaglašavanju teksta koji bi bio prihvatljiv obema stranama.

Članice Evropske unije postigle su ranije dogovor o "određenim" smernicama koje su zajedničke za sve članice Unije, kako za one jesu priznale nezavisnost Kosova, tako i za one koje nisu.

Predlog EU, o kojem su raspravljali Eštonova i Tadić, zasnovan je na tim stavovima, sličnim onima koje je šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost saopštila još 22. juna.

EU kao kompromis vidi insistiranje "na dijalogu", u cilju doprinosa "miru, stabilnosti i bezbednosti u regionu".

Najvažnija ponuda Unije bila je da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine o pitanjima koja su od važnosti za unapređenje života građana i to su bili dovoljno neutralni stavovi za sve članice Unije.

U sukobima između vlasti Somalije i pripadnika pobunjeničke grupe Al Šabab, koji već dve nedelje ne jenjavaju u prestonici Mogadišu, poginulo je najmanje 230 ljudi, a 400 je povređeno, saopštile su Ujedinjene nacije.

Portparol UNHCR-a Melisa Fleming je izjavila da građani ne mogu da napuste prestonicu Somalije i potraže utočište u susednim zemljama zbog okršaja koji se odvijaju na ulicama grada.

Za protekle dve nedelje oko 23.000 ljudi je napustilo Mogadišu. Mnoge izbeglice su odlazile peške, dok su neki davali poslednje pare za mesto u autobusu koji bi ih odvezao van grada.

Prema tvrdnjama izbeglica koje su uspele da stignu u Etiopiju, Keniju i Puntlend, deo Somalije koji ima autonomiju, ulice Mogadišua su puste jer se ljudi plaše da napuste svoje domove.

"Jedna žena koja je uspela da izbegne rekla je da na ulicama jedino mogu da se vide tela ljudi", rekla je Flemingova na konferenciji za štampu u Ženevi.

Flemingova je istakla da su ljudi zarobljeni u ratnoj zoni, jer je bežanje postalo opasno i teško ostvarljivo.

Prema saopštenjima UNHCR-a, humanitarna pomoć sve ređe stiže u Mogadišu, gde se najmanje 300.000 ljudi bori za opstanak.

Pripadnici Al Šababa, bliskog Al Kaidi, kontrolišu veći deo Mogadišua kao i južne i centralne delove Somalije, u kojoj vlada anarhija od pada diktature Siada Barea.

Al Šabab je ranije najavio da će pojačati borbu protiv vlade koju podržava vojska Afričke unije.

Kako nezvanično saznaje RTS, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović zatražila je na sednici Upravnog odbora da bude razrešena sa te funkcije, ali i da Upravni odbor povuče svoj predlog, o kome Vlada Srbije još nije raspravljala, da ona ponovo bude imenovana na tu funkciju.

Na sutrašnjoj sednici Upravnog odbora RZZO biće razmatran niz odluka iz oblasti zdravstvenog osiguranja i poslovanja te ustanove, ali i to da li će doći do promena na čelu te institucije.

Vukajlovićevu, koja je na čelo RZZO došla pre šest godina, Upravni odbor je u maju ponovo predložio za direktora te ustanove, a o tom predlogu Vlada Srbije još uvek se nije izjasnila.

Ona je ranije rekla da ima mnogo važnijih tačaka od samog imenovanja direktora i dodala da nije retka situacija u Srbiji da "postoje dugoročna v.d. stanja u zdravstvu, kao i u drugim oblastima".

Vukajlovićevoj je mandat istekao 12. maja, a uskoro bi trebalo da bude raspisan konkurs za novog direktora.

Kao jedan od kandidata za mesto direktora RZZO u medijima se pominje i sadašnji direktor Kliničkog centra Srbije dr Đorđe Bajec.

Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je u razgovoru sa rukovodstvom opštine Ada da su evropske integracije prioritet Srbije.

Đelić je izrazio očekivanje da će Mađarska, koja naredne godine predsedava Evropskoj uniji, pomoći Srbiji da što pre uđe u Uniju, u čemu joj, kako je naglasio, u mnogome može mađarska nacionalna manjina u Vojvodini.

Prema njegovim rečima, za sever Vojvodine prioritet treba da bude i međugranična saradnja sa Mađarskom i Rumunijom.

Đelić je rekao da Ada treba da iskoristi šansu koja se pruža kroz strukturne projekte EU, kroz pograničnu saradnju Mađarske i Rumunije.

Treba raditi na zajedničkim projektima prekogranične saradnje i sa njima konkurisati na konkursu koje će EU raspisati već u oktobru kroz program "pristupnih fondova", rekao je Đelić.

On je razgovarao i sa odborom za smanjenje siromaštva u Adi, kojem je obećao pomoć.

Nakon toga Đelić je posetio Osnovnu školu "Novak Radonić" u Molu, gde je socijalno ugroženoj deci poklonio neophodne udžbenike, teleskop i naučnu enciklopediju za osnovce i srednjoškolce.

Obraćajući se prisutnima, Đelić je kazao da nauku treba približiti deci osnovnog obrazovanja i da će u tome u mnogome pomoći današnji njegovi pokloni, a da će znanje pobediti siromaštvo.

Izvršni odbor Bošnjačkog nacionalnog veća, koje predvodi Esad Džudžević, najoštrije je osudio, kako se navodi, "lažno predstavljanje članova Bošnjačke kulturne zajedice i službenika Islamske zajednice u Srbiji i traži hitno ponavljanje izbora".

U saopštenju se navodi da na taj način Bošnjačka kulturna zajednica, pod okriljem muftije Muamera Zukorlića i njegovih sledbenika, obmanjuje domaću i međunarodnu javnost predstavljajući se kao Bošnjačko nacionalno veće u Srbiji.

Navodi se i da Sandžaku nisu potrebni međunarodni posmatrači već investicije.

Izvršni odbor takođe osuđuje relevantne državne institucije koje u tome podržavaju Zukorlića i "svojim nečinjenjem potpiruju unutar bošnjačke sukobe i destabilizaciju čitavog sandžačkog regiona".

Izvršni odbor Bošnjačkog nacionalnog veća poziva Ministarstvo za ljudska i manjinska prava da pod hitno ispoštuje zakonske odredbe i što pre raspiše nove izbore za Bošnjačko nacionalno veće.

Na taj način sprečiće se scenario koji, kako se tvrdi, po zadatku sprovodi Muamer Zukorlić, a u cilju destabilizacije Sandžaka i odvraćanja stranih investitora, kao i ugrožavanja procesa ostvarivanja nacionalnih prava sandžačkih Bošnjaka u Srbiji, jer Sandžaku nisu potrebni posmatraci već, kako se ističe, investicije.

Na junskim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka učestvovale su tri izborne liste, a najviše mandata dobila je Bošnjačka kulturna zajednica na čelu sa muftijom Muamerom Zukorlićem.

Kako su predstavnici Bošnjačke liste i Bošnjačkog preporoda bojkotovali konstitutivnu sednicu, Savet je formirala Bošnjačka kulturna zajednica sa 17 osvojenih mandata, od 35 i uz pomoć dvojice većnika sa liste Bošnjačkog preporoda.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, međutim, tako formirano veće ne priznaje.

Operativci Uprave carina otkrili su pet krijumčarenih motora "Harli Dejvidson", vrednosti oko 100.000 evra, u kamionu koji je saobraćao na putu Subotica-Svilajnac, saopštila je Uprava carina Ministarstva finansija.

Carinici su noćas, u dubinskoj kontroli na novosadskom putu otkrili motore bez prateće dokumentacije, čime su presekli kanal krijumčarenja kradenih motora.

U saopštenju se navodi da je roba bila kamuflirana selidbenim stvarima u unutrašnjosti kamionske prikolice.

Utvrđeno je da se radi o motorima koji su stari do dve godine i proizvedeni u SAD, a pretpostavlja se da su ukradeni u EU i potom prokrijumčareni u Srbiju, koja je trebalo da bude krajnje odredište.

Protiv vozača kamiona pokrenut je prekršajni postupak, dok su motori, nameštaj i kamion zadržani do njegovog okončanja, navodi se u saopštenju.